Ankica

Kroz tanušnu maglu, kao zejtin po staklu
Dan se razliva tih
Mislim sreda, četvrtak, il' već neki od njih
Najtiše što može, kô sa predstave loše
Iskradam se iz sna
Iz ogledala viri jedan stariji ja

A nad Novim Sadom vetar kinji oblake
Počinje još jedan dan bez nje

Drugari u frci, svi su dužni kô Grci
Krupnih predloga par
Kad ono, sto marona, do prvog im završava stvar
Na starom Trgu slobode večna revija mode
I srce štrucka na tren
Neki plešući mantil, mmm, ne, nije njen

A nad Novim Sadom vetar konje propinje
Prolazi još jedan dan bez nje

Kod Lazice Puža je podnošljiva gužva
Katkad poduprem šank
I tako, a stara garda iz kvarta još se loži na fank
I proturaju priče da sve curice liče
Kad je časa pri dnu
Pa dobro, možda jedna na drugu, ali nikad na Nju

A nad Novim Sadom vetar kači ordenje
Prolazi još jedan dan bez nje

I lelujam u centru kao fenjer na vetru
Jesen protresa skut
Ne vredi, potrebno je bar dvoje da se ukrsti put
Zamrzavam sliku na poznatom liku
Dok se šunjam u san
Da ne primete tamo da sam odsutan

A nad Novim Sadom primirje
Prolazi još jedan dan bez nje