Priča O Vasi L.

Znate l' priču o Vasi Ladačkom?
I ja sam je, tek onomad čuo
Jednom devet dana nije, izlazio iz birtije
Kažu da je bio, čudna sorta

Otac mu je bio sitni paor
Ranio je, sedam gladnih usti
A mati mu je bila plava, tiha, nežna, jektičava
Umrla je s' trideset i nešto

Imali su par jutara zemlje
I malu kuću na kraju sokaka
Na astalu mrve hleba, taman tol'ko kol'ko treba
Al' je Vasa hteo, mnogo više

Želeo je konje vrane, po livadi razigrane
Sat sa zlatnim lancem i salaše
Želeo je njive plodne, vinograde blagorodne
U karuce pregnute čilaše

Ali nije mog'o, da ih ima

Voleo je lepu al' sirotu
I uz'o bi je, samo da je znao
Voleš jednom u životu, sad bogatu il' sirotu
To ne bira pamet, nego srce

I sve se nad'o da će ljubav proći
Zanavek je otiš'o iz sela
I nikad nije pis'o nikom, venč'o se sa miraždžikom
Jedinicom ćerkom, nekog gazde

Dobio je konje vrane, po livadi razigrane
Sat sa zlatnim lancem i salaše
Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne
U karuce pregnute čilaše

I sve je im'o, ništa im'o nije

Propio se, nije proslo mnogo
Dušu svoju, đavolu je prod'o
Znali su ga svi birtaši, tražio je spas u čaši
Ali nije mog'o, da ga nađe

Mlad je, kažu, bio i kad je umro
Sred birtije, od srčane kapi
Klonula mu samo glava, k'o da drema, k'o da spava
I još pamte šta je, zadnje rek'o

Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih
Džaba bilo sata i salaša
Džaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih
Džaba bilo karuca, čilaša
Kada nisam s onom koju volem

Kada nisam s onom koju volem
E, kada nisam s onom koju volem
Kada nisam s onom koju volem