Nemoj Priznat Ljudima

Uzela si puno od života mog
Jesam li ti ikad sudio zbog tog
I sada se tješim sudbina je to
Nisi kriva ti, tako hoće Bog

Jesam li ti ikad zamjerio ja
I za jednu suzu nakon rastanka
Al' te molim bar mi ponos sačuvaj
I o meni nikad nikom ne pričaj

Jer mi nije, dušo, sada ni do čega
Budi sretna ti kad ne mogu sam
Samo nemoj nikad priznat' ljudima
Da zbog tebe živim kao skitnica

Ne daj im da čiste ispred moga praga
A od smeća svoja vrata ne vide
Nemoćni i svjesni da su sluge vraga
Jedina im sreća kad drugom ne ide

Pitat' će te zato, zašto pijem ja
Ti im reci samo, loša navika
Ne hrani im dušu tuđim jadima
Nek' se bave sobom, kao sobom ja

Jer mi nije, dušo, sada ni do čega
Budi sretna ti kad ne mogu sam
Samo nemoj nikad priznat' ljudima
Da zbog tebe živim kao skitnica

Jer mi nije, dušo, sada ni do čega
Budi sretna ti kad ne mogu sam
Samo nemoj nikad priznat' ljudima
Da zbog tebe živim kao skitnica