Mižerja

I bez zlata i bez luši
Sva su blaga ti u duši
Kad ogrije te ljubav
Puno sunca i tepline
Pa se srce nebu vine
U ditinjstvu bez suza
Malo šoldi, puno vire
U toj ljubavi bez mire
I vagun dobre volje
U kantunu puno mista
Misal je ka arja čista
Pa pišen pisme svoje

Mižerja, mižerja, mižerja, mižerja

Viruj, viruj, pismo moja
Ti jedina znaš di san ostavi dušu
Viruj, viruj, pismo moja
Jer kasno je sad, ladni vitri već pušu
Mižerja, mižerja, tek pusta mižerja

Kad bi partile ferate
Strepija san stari za te
Ta briga se ne gasi
Zgrbjena si majko stala
Bjankariju tuju prala
Pobilile ti vlasi
Jedna pisma iz đardina
Smantala je vašeg sina
On cili vik je slidi
Zlatnin nožen posrid srca
Probola ga, neka grca
Nek cili šug iscidi

Mižerja, mižerja, mižerja, mižerja

Viruj, viruj, pismo moja
Ti jedina znaš kako boli lipota
Viruj, viruj, pismo moja
Jer vidit ćeš kad zbrojiš konte života
Mižerja, mižerja, tek pusta mižerja