Na Kraju Vijađa

Od tvoga tista i od tvoga kvasa
Ja san naresa, evo me prid tebon
Ka slipi putnik ča je sve obaša
I štuf se svega kripi tvojin nebon

Od tvoje ješke i od tvoga bruma
Za mene nima slajeg da me mami
I dok počivan nasrid tvog saluna
Rojeni škoju, napokon smo sami

Prid tebon stojin, dil san tvoga srca
Sve ča san steka, sve san tu iskrca
U tvoj san mandrać, umoran ka lađa
Spustija sidro na kraju vijađa

Od tvoga kvasa i od tvoga tista
Ja san naresa, prova ča san moga
A sad prid tebon drćen poput lista
I pružan konat od života svoga

Od tvoga kruva i od tvoje pašte
Još ćutin forcu, priman tvoju kripost
I opet prid noć kad zasvitle laštre
Rojeni škoju, gledan tvoju lipost

Prid tebon stojin, dil san tvoga srca
Sve ča san steka, sve san tu iskrca
U tvoj san mandrać, umoran ka lađa
Spustija sidro na kraju vijađa